Suština dogovora Milošević-Rugova

Između Srba i Albanaca je nepremostiva zavada po pitanju Kosova - ali po pitanju Bosne i Hercegovine oni su se veoma čvrsto usuglasili i dogovorili da albanski agenti rade protiv Bosne i Bošnjaka do njihove crne krvi i istrebljenja po shemi Republika srpska za Republiku Kosovo! To je suština dogovora Milošević-Rugova. Albanci su ujedno bili i ostali u PRIJATELJSKOM SAVEZU sa Hrvatima, što je suština dogovora Tuđman-Rugova kojem je sponzor Katolička crkva, koja decenijima na najvišem globalnom nivou čvrsto podržava Albance i njihov projekt Republika Kosovo - a u zamjenu traži (i dobiva!) da oni pomažu Hrvatima u razaranju Republike BiH i stvaranju Republike srpske kao hrvatske kompenzacije za srpski gubitak Republike srpske Krajine u Hrvatskoj, pri čemu Hrvati također očekuju i albansku pomoć u stvaranju Hrvatske republike Herceg-Bosne, a što je GLAVNA ULOGA FAHRUDINA RADONČIĆA i njegove stranke SBB!

Na Internetu ima albanskih agenata - i po pitanju Bosne to nisu otvoreno Albanci nego se oni predstavljaju kao (prvobitno) Muslimani a zatim (nakon 1993.) kao Bošnjaci iz Sandžaka... pri čemu i inače Bošnjaci iz Sandžaka imaju čvrst i nepisani dogovor da PRIKRIVAJU Albance i da s Albancima i njihovim agentima SURAĐUJU - pa nije čudo, na primjer, da je u ratu Fahrudin Radončić bio u štabu generala Sefera Halilovića... Nije na odmet spomenuti Sefera Halilovića koji je bio podržan od Albanaca i poslan u RBiH da radi na stvaranju Patriotske lige, jer im je maksimalno odgovaralo da se što jače i što duže ratuje u BiH da bi na Bosni i Bosancima ustvari Srbi i Crnogorci slomili zube, kao što su i slomili. Gen. Sefer Halilović, Ejup Ganić, Fahrudin Radončić, Zaim Backović, gen. Dreković, Senad Pećanin, hafiz Bugari... itd. - SVE ALBANSKA AGENTURA KOJA JE NA KRVI BOŠNJAČKOG NARODA PRAVILA REPUBLIKU KOSOVO, podmuklo

Dogovor Milosevic-Rugova

Maske nisu pale


Za sada je jedino jasno da niko ne zna kako ce se istorijski dogovor sprovesti u zivot

"Neka nam uzmu i topove, ali, samo da nam ostave ove skole", pozeleo je Fehmi Agani, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, govoreci o paralelnom sistemu skolstva na Kosovu. Bilo je potrebno gotovo sest godina da se zelja profesora Aganija i oko pola miliona Albanaca sa Kosova (djaka i profesora) bar delimicno ostvari. Drugog septembra obnarodovano je da su dogovor o povratku ucenika i prosvetara albanske nacionalnosti u drzavne skole, potpisali licno predsednik Srbije Slobodan Milosevic i dr Ibrahim Rugova, prvi covek kosovskih Albanaca. Potpisivanju dokumenta prethodilo je, tvrde upuceni, visemesecno dogovaranje uz mnoge javne i tajne pregovarace. Zaplet je poceo 1989. godine, dakle sa novim Ustavom Republike, kada je i skolstvo u Srbiji centralizovano, a sve nadleznosti u vezi sa nastavnim planovima i programima kao i obaveze finansiranja od pokrajinskih sekretarijata preuzelo republicko Ministarstvo prosvete. Takvu odluku ne prihvataju predstavnici albanskog stanovnistva. Niko sa strane, govorilo se, ne moze da osmisli valjane programe za njihovu decu. Pozivajuci se na odredbe Ustava iz 1974. godine, koji je republikama i pokrajinama prepustao pravo organizovanja skolskog sistema uz eventualno medjusobno dogovaranje, albanski nastavnici i profesori rade po starim pokrajinskim programima. Ministarstvo prosvete najpre preko nacelstava upozorava prosvetare, a potom salje i inspekcijske sluzbe. Na licu mesta inspektori se uveravaju da nijedna albanska skola ne radi po vazecim zakonima.

Pokusaji pregovora Srba i Albanaca ne uspevaju iako u tom momentu jos nije sporan sadrzaj skolskih programa. Sporno je, dakle, ko ih pravi: Ministarstvo prosvete Republike Srbije ili Pokrajinski komitet za obrazovanje i kulturu (postojao u SAP Kosovo do 1988). Srpske vlasti albansku neposlusnost kaznjavaju najpre smenjivanjem neposlusnih direktora i uvodjenjem privremenih mera u skole, a ubrzo i suspenzijom prosvetnih organa na Kosovu i prekidom finansiranja obrazovanja na albanskom jeziku.

 

 

Raspad

Pocetak skolske 1991-92. godine protekao je u svojevrsnoj borbi za ucionice. Ucenici albanske nacionalnosti protestuju u skolskim dvoristima i pokusavaju da prodru u nekadasnje ucionice u cemu ih sprecavaju profesori i ucenici Srbi. Bilo je pokusaja u nekim skolama da se problemi prevazidju podelom skola na spratove namenjene samo Albancima, djaci su razvrstavani po smenama, u skole se ulazilo na razlicite ulaze. U jednoj pristinskoj skoli zajednicki hol je, u toku raspusta, podeljen zidom. Sve cesce posreduju organi reda.

Pocinje i organizovanje paralelnog sistema skolstva na Kosovu. Plan i program ovog sistema usvojen je u avgustu 1990. i izvodi se u improvizovanim skolama: cajdzinicama, garazama, privatnim kucama... Sistemu ne nedostaje ni formalni deo: svedocanstva, indeksi, diplome - sve sa pecatom "republike Kosovo".

Naredne skolske godine paralelno skolstvo jedini je sistem za oko 400 hiljada djaka i dvadesetak hiljada profesora. Finansira ga delom vlada republike Kosovo u egzilu, skupljajuci dobrovoljne priloge na Zapadu, ali i Odbor za finansije na Kosovu, najpre prikupljajuci pomoc od djackih roditelja a ubrzo zatim propisujuci obavezni "paralelni porez" za privredu od 3 procenta mesecno. Programi ovog obrazovnog sistema se i menjaju "u skladu sa Kacanickim ustavom" i sve vise razlikuju od onih po kojima uce srpski djaci. Istorija, na primer, uci albanske djake da nije zabelezeno prisustvo Slovena na Kosovu i da je taj prostor anektirala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Pise se o dugogodisnjoj borbi za autonomiju i samostalnost. A kada se predje na literaturu cita se Zmaj, Grigor Vitez, Mato Lovrak i Jevrem Brkovic ali vise od njih Demaci, Fista, Kolici, Trebesina...

Dogovaranja eksperata, uz posredovanje emisara koji su sluzbovali na prostoru SFRJ od lorda Ovena, Stoltenberga, Mazovjeckog do Elizabet Ren, zavrsavaju se neuspehom. Ustupaka nema, zahtevi su se umnozili a pitanje skolstva za sest godina i za jedne i za druge postalo od prvorazrednog politickog znacaja. I kosovski alternativci i srpska vlast djackim knjizicama pokusavaju da dokazu svoj suverenitet na Kosovu, sto pokazuje i finale kada brigu za obrazovanje mladih ljudi, makar i privremeno, preuzimaju predsednik Republike Milosevic i vodja kosovskih Albanaca Rugova.

 

 

Igre

Briga za mlade Albance dovela je, makar i fiktivno, Slobodana Milosevica i Ibrahima Rugovu za pregovaracki sto, po prvi put od kada su se pojavili na politickoj sceni. "Radi se o presedanu kojim srpska vlast zvanicno priznaje legitimitet vodecoj albanskoj organizaciji sa Kosova (Demokratskom savezu) i njenom osporavanom lideru Rugovi", konstatuje americka mreza CNN. Za razliku od njih Adem Demaci, predsednik Odbora za zastitu ljudskih prava na Kosovu smatra da je sporazum o skolstvu krupan poen Milosevica (vidi okvir).

Posledica "civilizacijskog cina" pribojavaju se i Srbi i Crnogorci sa Kosova, verovatno zato sto se tesko moze i naslutiti sta on zapravo podrazumeva. Za predsednika Pokrajinskog odbora socijalista dogovor "stvara uslove za uspostavljanje prosvetnog integriteta Srbije sto ce otkloniti prepreke ka potpunoj normalizaciji odnosa na Kosovu." Clanovi Srpskog pokreta otpora Kosova i Metohije, medjutim, smatraju da predsednik Republike, "iza ledja srpskom narodu, vuce poteze koji zaprepascuju i izludjuju napaceni, izigrani i prevareni srpski narod". Sustina sporazuma nisu deca i njihove skole vec "veliki politicki zadatak" koji treba da izvrse Milosevic i Rugova. "Ovim cinom", smatra Momcilo Trajkovic, "otpocinju politicke igre koje treba da razmrse 'kosovsko-metohijski cvor'. "Ono sto je najspornije, smatra Trajkovic, jeste sto je kao predsednik Republike Milosevic potpisao dokument koji znaci mnogo vise od povratka dece u skole. "Potpis na dokument trebalo je da stavi ministar prosvete. Drugo, ko je, u stvari, partner predsedniku Milosevicu? Doktor Rugova, covek sa ulice, ili se, pak, dr Rugovi priznaje da je potpisao dogovor kao predsednik tzv. republike Kosovo i celnik secesionistickog pokreta koji je stvorio ujdurmu oko albanske dece i obrazovanja. Ovim sporazumom", istice Trajkovic u razgovoru za NIN, "dobili su i Milosevic i Rugova ali nakratko, dobio je Rugova na unutaralbanskom planu, albanska deca i separatisticki albanski pokret jer je porazio politiku Milosevica na Kosovu i Metohiji. Dobili su i Srbi i Crnogorci sa Kosova i Metohije ako polako ali sigurno nestaje mit o Milosevicu. Ako vec nije kasno."

Kako ce izgledati skolovanje albanske ali i srpske dece na Kosovu posle potpisivanja "istorijskog" sporazuma? Na ovo i slicna pitanja tesko da bilo ko, ponajmanje ministar prosvete, moze da odgovori. "Skolstvo ce se delimicno normalizovati", tumaci dogovor prof. Fehmi Agani u izjavi za NIN. "Ucenici albanske nacionalnosti pohadjace nastavu u ucionicama koje su koristili i ranije, i koje im delom pripadaju, a u skolama ce se uciti ono sto se ucilo do sada, po programima koje Prosvetni savet Kosova priprema i modifikuje svake godine. To pitanje treba tretirati u okviru samostalnosti u skolstvu koju smo imali pre ustavnih promena 1989. godine." Agani istice da su sve institucije skolskog sistema bez prekida radile u proteklih sest godina, a da je nastava bila ogranicena samo prostorno i finansijski. "Zbog toga nema razloga da se svedocanstva i diplome nasih ucenika ne priznaju. Uostalom mi cemo ih priznavati, a priznaju ih i u Nemackoj, Svajcarskoj, Holandiji."

 

 

Politika

Profesor Ivan Ivic, nekadasnji savezni ministar prosvete i pregovarac po pitanjima skolstva smatra da bi trebalo objasniti sta se pod pojmom skola podrazumeva: institucija ili prostorija. "Ako se djaci vrate u skole uz zadrzavanje programa po kome su se skolovali u proteklih pet godina, znaci da ce biti legalizovan i zaokruzan sistem paralelnog skolstva na Kosovu. Taj sistem se i do sada delimicno odvijao u drzavnim skolama, mada ljudi to malo znaju. Naime, u vecini osnovnih skola na Kosovu radilo se po tom paralelnom programu. Van skolskih zgrada radili su ucenici samo desetak kosovskih skola. Problem su bile srednje skole i fakulteti, ali bi taj sistem sada mogao biti zaokruzen. Mislim da takav razvoj dogadjaja nije resenje problema. Ali, ako povratak u skole znaci prihvatanje obrazovnog sistema Republike Srbije, ne iskljucujuci medjusobne dogovore, ako se nastava bude finansirala iz budzeta Republike, onda je to napredak koji pozdravljam."

Kao sto se ne zna sta sve podrazumeva potpisani dogovor u smislu programa, tajnovit je i sastav tima koji je posredovao u dogovorima Milosevica i Rugove. Potpisnici su se javno zahvalili samo zajednickim prijateljima clanovima humanitarne zajednice "Sveti Eudjidio". Rec je o privatnoj, katolickoj zajednici cije je sediste u Rimu. Clanovi zajednice su svestenici i civili, a njihov zadatak je da pomazu u resavanju sukoba na kriznim podrucjima. Od pocetka rata clanovi zajednice su radili u bivsoj Jugoslaviji, a pre toga u Sudanu, Somaliji, Burundiju. Potvrda ucesca ove grupacije u posredovanju u pregovorima Milosevica i Rugove stigla je i iz Rima, iz sedista zajednice. Upuceni tvrde da je u ceo "projekat" ukljucen i ambasador SRJ u Vatikanu Dojcilo Maslovaric, iako nas diplomata takve tvrdnje negira.

Za sada nije poznat ni sastav mesovite komisije koja ce se brinuti o sprovodjenju dogovora. Zna se samo da ce komisiju ciniti po tri clana sa obe strane.

Prakticno sprovodjenje dogovora postignutog u nedelju (1.9.1996)nece biti nimalo lako. U skole, a narocito na fakultete, treba smestiti 400 hiljada ucenika i dvadeset hiljada profesora. Ove druge treba isplacivati i to ne samo za posao koji ce tek obavljati vec im, smatraju Albanci, treba materijalno nadoknaditi i sest godina "nasilne pauze". Ako je za jednu godinu njihove profesure potrebno 28 miliona maraka, nije tesko izracunati kolika su navodna dugovanja Srbije, ali i kolikim ce dodatnim troskovima "normalizacija" opteretiti republicki budzet.

Podsecanja radi: potpredsednik republicke vlade Slobodan Radulovic pozalio se nedavno gnevnim prosvetarima u Srbiji da njihove plate opterecuju budzet sa 200 miliona dinara mesecno, koje je tesko prikupiti. Nacini ponovnog finansiranja albanskih prosvetara nikome u Ministarstvu prosvete nisu poznati. "Nije mi jasno kako ce se kolege profesori i studenti uklopiti u sistem obrazovanja na nasem fakultetu kad vam kazem da su programi u medjuvremenu izmenjeni, a prazna mesta popunjena tako sto je upisivano vise studenata Srba i Crnogoraca", pita se Dragisa Velickovic, profesor Ekonomskog fakulteta iz Pristine. "Takodje su mi veoma sumnjivi i njihovi dosadasnji programi i nastava u celini jer znam mnogo kolega Albanaca koji su napustili Kosovo ili se vise ne bave profesurom. Ko su ljudi koji su podelili diplome i svedocanstva desetinama hiljada mladih ljudi? Dogovor nema veze sa prosvetom, komisija je obicno zamajavanje. Radi se o uvodu u lokalnu samoupravu kojom se dogovaraju pravila igre pred predstojece izbore."

Ni predstavnici paralelnog skolstva nemaju iluzije o Dogovoru. Skolska godina je, sto se Albanaca tice, javljaju, zapocela prvog septembra kao i do sada, po programima utvrdjenim na nivou pokrajine. Nova skolska godina pocela je sa 50 novih programa (uskladjenih na svealbanskom nivou) koji podrazumevaju novih 120 aktuelnih tema za mlade Albance.

Operativcima koji se prihvate realizacije dogovora bice potrebno mnogo vise od brige za obrazovanje mladih i pomoci privatnih verskih zajednica. U tom smislu celnicima je, kao i uvek, zapao laksi deo posla.

# Ljubica Gojgic